Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Od misterije ka istini: snaga demistifikacije – kad nepoznato postaje poznato: put ka unutrašnjoj jasnoći
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom)
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Jasnoća i Istina
Humanizacija znači, između ostalog, i povećanje jasnoće. Zato može biti ograničavajuće koristiti pojmove kao što su „okultno“ i „misterije“. Oni sami po sebi stvaraju oreol tajanstvenosti koji može ometati jasno viđenje stvari.
Ne poznavati fenomen koji se vezuje za neku misteriju je jednostavno stvar neznanja. Reći „to je stvar neznanja“ umesto „to je misterija za onoga ko ne poznaje, a nije za onoga ko poznaje i razume fenomen“, može učiniti jasnijim da se zapravo radi o nečemu što može biti nepoznato ili poznato.
Zato, posvećenim trudom i kvalitetom razumevanja, taj fenomen može biti prepoznat iskustveno i izražen pojmovno.
Obavijanje pitanja aurom misterije može učiniti da delujemo manje neuki (čak i prema sebi), i može nas navesti da verujemo kako je neznanje opravdano – jer se, navodno, radi o misteriji.
Ali misterija se odnosi na nešto što je nepoznato, ne na nešto što je apsolutno nepoznatljivo. Misterije često obuhvataju Svetlost, koja je sama po sebi jedan veoma uzvišen oblik znanja.
Pojmovi „misterija“ i „misteriozno“ mogu hraniti senku, dok ono što nam je zaista potrebno jeste da osvetlimo – osvetljavajući sebe.
Da bismo dublje razumeli potrebu za „demistifikacijom“, možemo razmotriti uobičajena značenja reči misterija i misteriozno: neprobojno, nerazumljivo, neobjašnjivo, okultno, tamno, kriptično, zagonetno.
Nama je potrebna jasnoća, transparentnost, razumevanje i (samo)očitost.
Duhovnost je takođe prevazilaženje takozvanih Veo Maya, koji ne bi trebalo da postanu misterija unutar misterije. Tačnije: ograničavajuće ideje vezane za Veo Maya ne treba da postanu dodatni sloj zastrtosti.
Govorimo o „ograničavajućim idejama o Mayi“, jer Maya jednostavno znači: merenje pokreta — „Ma“ (mereno) + „Ya“ (pokret).
To znači da je opažena supstancijalnost fenomena iluzija, slična hologramu u prelazu: ono što izgleda čvrsto ili stvarno zapravo je efekat percepcije posredovane vibracionim kretanjem – odnosno stanjima različitim od Puruše, ili od Ain Transcendentnog, ili svakog Adam Kadmona, koji su posmatrači; dok je sve ostalo – imanentno – ono što se meri.
C⁶ je Posmatrač, a od C⁵ do C¹ imamo Plesačicu, odnosno Kosmički Ples.
Otvoren/a sam za
pojavljivanje Istine,
što je uopšteno poželjnije od:
Hoću da otkrijem misteriju.
Sve ovo ne isključuje temeljnu važnost čuđenja – naprotiv. Otkriti suštinske istine je zadivljujuće: to nas vodi ka posmatranju Čuda Totaliteta sa čuđenjem.
Cela struktura Totaliteta (struktura koja Totalitet jeste) zasniva se na jednom jedinom aksiomatskom zakonu, poznatom i kao Zakon Guna, ili Zakon Tri Sile (Zakon Dharme, Zakon Večnog Oscilatora).
To je već samo po sebi razlog za divljenje i duboko poštovanje prema kosmičkoj i prekósmoskoj arhitekturi.
Svesno poveravam Istini
sve duhovne zablude.
Otvaram se za najveću jasnoću
kako pojmovnu, tako i iskustvenu.
Otvaram se za svo Znanje
koje mi je potrebno.
Misterije i Inicijacije
Pojam misterije često se povezuje sa idejom inicijacije, što može doprineti jačanju zavesa koje zaklanjaju istinu. Otkriće misterije podrazumeva prepoznavanje istina koje su do tada bile nepoznate.
Inicijacije se, u suštini, sastoje od upoznavanja — „polazeći odozdo“ — sebe i Sebe na egzistencijalnim nivoima koji ranije nisu bili prepoznati; zato su one auto-inicijacije.
Ako želimo da razmišljamo u terminima inicijacije, sledeće afirmacije u obliku meditacije mogu biti od velike koristi:
Otvaram se Inicijaciji
Apsolutnog Dobra.
Otvoren/a sam
za Najvišu Auto-Inicijaciju.
Otvaram se Auto-Inicijaciji u…
(navesti tradiciju, učenje ili metodu).
Bog zna Sve (Auto-Poznanje), i mi smo stvoreni na Njegovu sliku i priliku. Stoga i mi možemo doći do Svega Znanja, što može imati više značenja, uključujući:
• Poznavanje Ain Transcendentnog, koje nije nešto što se ostvaruje, jer — kao Adam Kadmon — mi već jesmo Svest.
• Ili, ostvarenje sposobnosti za potpuno upravljanje imanentnim, što se odnosi na proces ispravljanja, Tikkun.
Važno je prevazići ideje koje inicijaciju povezuju s nečim „mističnim“, okultnim ili van zakona razuma. Inicijacije se odnose na stvarne elemente i one su pitanje naučnosti — odnosno: aksiomatičnosti.
Biti iniciran ne bi trebalo da nas učini da se osećamo „posebnima“. Inicijacije ne čine osobu posebnom, jer — ništa nije posebno, i sve jeste. I to nije kontradikcija. Svaki proces ima svoju ulogu u Totalitetu.
Nužnost (neizbežnost) nije pitanje „posebnosti“. Svaki proces ima svoju posebnost — ili bolje rečeno: posebnost jeste ono što jeste. Razmišljanje o tome može pomoći da prepoznamo i prevaziđemo imaginarni identitet.
Biti zaista iniciran, a ne samo nominalno, znači prepoznati sebe na određenom egzistencijalnom nivou: ne možemo poznavati ono što ne možemo iskusiti, a svako iskustvo je samo-iskustvo.
Ne mogu postojati spoljašnja iskustva. Inicijacija je samo-konstatacija na jednom nivou koji nikada ranije nismo prepoznali iz zemaljske perspektive.
Svaka inicijacija je auto-inicijacija — niko ne može, jasno, upoznati nas umesto nas.
Svesno poveravam Istini
sve zablude o inicijaciji.
Otvaram se da prepoznam
istine o inicijaciji.
Misterija i imaginarni identitet
Pojmovi misterije i inicijacije mogu hraniti imaginarni duhovni identitet (tačnije: imaginarni identitet duhovnig tipa), jer onaj ko tvrdi da poznaje Misteriju – ili zamišlja da je poznaje – može da se oseti posebnim u odnosu na druge.
S druge strane, drugi ga mogu doživljavati kao posebnog upravo zato što se veruje da poznaje Misteriju.
To je fenomen obostrane projekcije u kojem se identiteti hrane kroz međusobna očekivanja i pretpostavke.
Biti iniciran u određenu Misteriju znači jednostavno poznavati određeni fenomen, pojmovno ali pre svega iskustveno, dok ga drugi — možda samo privremeno — ne poznaju.
Otvaram se da prepoznam i prevaziđem
imaginarni identitet duhovnog tipa.
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento