Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Večnost Bića, mit o ex nihilo i negacija ženskog principa
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Da bismo shvatili dublje implikacije Simultaniteta kao izvorne uslovljenosti Totaliteta, možemo se suočiti sa jednim od najstarijih i najuticajnijih teoloških mitova: stvaranjem ex nihilo.
Pojam ex nihilo, odnosno „iz ničega“, nudi duboko polje za razmatranje. U monoteističkim tradicijama, kao što je hrišćanstvo, ovaj princip se često tumači kao čin božanskog stvaranja u kojem univerzum nastaje bez prethodno postojeće materije, kao odraz sile svemoguće volje.
U hrišćanskoj teologiji, creatio ex nihilo implicira da je Bog stvorio univerzum bez ikakvog prethodnog materijala, u prilog božanske svemoći.
Međutim, radi se o samosuprotstavljajućoj ideji, jer iz ničega ništa ne može proisteći. U stvarnosti, nije moguće stvarati čak ni iz nečega, jer je svako „nešto“ deo Totaliteta, koji nužno postoji oduvek. Totalitet jeste samo postojanje – nepostojanje ne može postojati.
Koncept ex nihilo najverovatnije proističe iz teološke predstave o Bogu „bez supstance“. U stvari, supstanca koja nedostaje u tom misaonom okviru jeste Mulaprakriti . Teologija zasnovana na ex nihilo, samim tim, ne može u potpunosti afirmisati Ženski Princip, jer — ne potvrđujući Mulaprakriti — zapravo je negira.
Ne potvrditi najviše istine znači negirati ih već na početku.
Da bismo razumeli Boga kao „vrhovni“ i sveobuhvatni element, moramo ga pojmiti kao Transcendentnog, imajući u vidu da se Transcendentno sastoji od bezbroj Sebstava, tj. Adam Kadmona – Puruša.
U tom kontekstu, teološki nihilizam predstavlja indirektnu negaciju Izvornog Principa – odnosno temeljne istine o Bogu – upravo zbog nedostatka znanja i svesne spoznaje.
Ova perspektiva ističe duboke implikacije koncepta ex nihilo, koji može pothranjivati nihilistički pogled na postojanje. Takav pogled vodi ka ideji da je manifestacija (ili navodna takva) nastala iz ničega i da se vraća u ništa, čime se podržava iluzija o „postajanju“.
Ali postajanje je samo privid: ono što se izražava kao promena jeste, u stvari, realizacija – unutar sekvencijalnosti – potencijala koji već postoji, oduvek, u simultanom i nemanifestovanom stanju.
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento