Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Da li možemo ne biti u Sada?Zar neko nije Ovde?Da li uopšte postoji Ne-sadašnjost?
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Pozivi da budemo “u sadašnjem trenutku” ili “u sada”, iako pozitivni, otvaraju zanimljiva pitanja:
da li je zaista moguće biti u sadašnjosti? Ako jeste, kako? A da li je moguće da ne budemo u sadašnjosti?
Ta pitanja nas vode ka razmišljanju o tome ko smo zaista. Kao Identitet (Puruša), mi nismo entiteti odvojeni od Sadašnjosti; naprotiv, mi jesmo sama Sadašnjost. Naše postojanje je simultano, sastavni deo Vrhovnog Stanja. Drugim rečima, ne možemo “biti u sadašnjosti”, jer smo kao Identitet već sama Sadašnjost – Simultaneitet. Večnost, koja jesmo, ne može biti odvojena od Sadašnjosti. Nije moguće da Identitet bude odsutan ili izdvojen iz Sadašnjosti.
Želeti biti u Sadašnjosti je kao pokušaj da uđeš u vodu dok si već uronjen u nju. Ne možemo “ući” u vodu jer smo već u njoj i deo smo nje. Tako ne možemo ni pokušati “biti u Sadašnjosti”, jer kao Večni Identitet, mi već jesmo sama Sadašnjost.
Pozivi da “budemo prisutni” mogu se shvatiti kao tautološki: pozivaju nas da budemo ono što već jesmo. Nije moguće ni “biti u Sadašnjosti” ni “ne biti u Sadašnjosti”, jer smo kao Identitet već sama Sadašnjost (Simultaneitet). Zamislimo da smo u sobi ispunjenoj svetlošću. Neko ti kaže: “budi u svetlosti”, ali u stvarnosti ne možeš “ući” u svetlost jer te svetlost već u potpunosti obavija (tačnije: obavija fizičko telo). Već si uronjen u svetlost. Tako je i sa Sadašnjošću: ne možemo biti u njoj jer smo već njen sastavni deo.
Izrazi poput “živi sadašnjost” ili “živi u sadašnjosti” mogu ukazivati na potrebu veće svesnosti tog stanja, ali u stvarnosti ne možemo živeti sadašnjost niti “živeti u njoj”, jer je naš Identitet sama Sadašnjost – ne možemo živeti sami sebe, niti u sebi.
Važno je primetiti da svesnost može samo da “dodirne”, ali ne i da “dostigne” Svest, koja je isključiva za Identitet, odnosno za Simultanu Sadašnjost. Sveobuhvatno znanje (Sveznanje) je nerazdvojivo od Simultaneiteta.
Svest je nemanifestovana, dok svesnost pripada Manifestovanom – ona je ostvarenje dela potencijala koji pruža Svest.
U stvarnosti, Identitet nije svetlost, ali ćemo koristiti primer svetlosnog polja u didaktičke svrhe. Zamislimo polje svetlosti koje predstavlja Sadašnjost. I razumi da si ti, kao Identitet, to polje svetlosti. Ne možeš izaći iz tog polja, niti “ući” u njega.
Navedeni pozivi, iako neprecizni, ukazuju na put ka rastućoj sinhronizaciji nas, kosmičkih ljudi, sa pre-kosmičkim čovekom, tj. sa Identitetom (Purušom).
Cilj je da se Sadašnjost pojavi kroz pojavljivanje Perspektive Identiteta.
Put je svesna sekvencijalnost, dok je Cilj pojavljivanje Sadašnjosti, koja je uvek prisutna, ali neprimećena zbog sekvencijalnosti – koju možemo razumeti i kao velom Maje, koji “zaklanja” Simultaneitet, ali samo iz perspektive sekvencijalnog.
Treba razumeti da sekvencijalnost nikada ne može dotaći niti dostići Simultaneitet.
***
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento