Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Da li je kreacija zaista kreacija?Da li je manifestacija stvarna? Da li je kretanje stvarno? Može li postojati emanacija?
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Prostor je pun (tačnije, on je Punina, jer u suprotnom bi bio samo posuda), sastavljen od Mulaprakriti. Nijedno mesto nije prazno: svaka Mulaprakriti jeste to mesto koje jeste; samim tim, nijedna Mulaprakriti ne može da se pomeri.
Transmigracione vibracije, tj. Mulaprakriti koje su izgubile status Simultanosti nakon Tzimtzum-a, ne pomeraju se fizički, već uvek osciluju u svojoj poziciji — ili, tačnije, osciluju kao pozicija koju one same jesu — rekonfigurišući se u odnosu na ostatak Supstrata.
Dakle, nema ni kreacije ni manifestacije. Ništa se ne kreira: Mulaprakriti su večne, one se samo drugačije konfigurišu.
Lego kocka nikada ne može postati nešto drugo osim sebe: ona ostaje Lego kocka. Može, međutim, biti organizovana drugačije u „osetljivom prostoru“, tj. povezivana na drugačiji način sa drugim kockama. To podrazumeva njeno pomeranje u prostoru, dok se Mulaprakriti međusobno odnose na drugačije načine a da se pritom i ne pomeraju.
Shodno tome, Immanentno nije manifestacija Transcendentnog, već drugačija konfiguracija istih elemenata koji su, u prethodnom stanju, činili Transcendentno. „Manifestacija“ zapravo nije manifestacija. To je sekvencijalno pojavljivanje fragmenata potencijala sadržanih u Simultanosti. Odraz u ogledalu ne stvara novi subjekt: to je samo drugačiji način na koji se subjekt čini vidljivim Sebi. Inače, Transcendentno jeste (ne postaje) „ogledalo“ tek sa pojavom Immanentnog.
Pojmovi manifestacije ili kreacije stoga nisu adekvatni: zapravo se radi o raznovrsnoj samosprovedbi večnih potencijala Transcendentnog — u Njemu Samom.
Iz toga sledi da ne postoji dihotomija između Bića i ne-Bića, već postoji samo Biće i njegovo pojavljivanje, tj. organizacija Mulaprakriti u modalitetu Transcendentnog ili Immanentnog.
Shvatajući Transcendentno kao Biće, možemo prepoznati da ne-Biće nema stvarnost, osim konceptualnu: postoji samo pojavljivanje Bića, koje nije manifestovanje ka spolja, već pojavljivanje Sopstva (Bića) Sebi — u Sebi.
Pojavljuje se Sebi, jer jedino Biće poseduje Svest; pojavljuje se u Sebi, jer desinhronizovana aktivnost ne može postojati izvan Bića, koje je jedina stvarnost — Izvorno Stanje Totaliteta-Prostora.
Ova transformacija nije postajanje: Biće ne može postati nešto drugo od Sebe. To je unutrašnji način na koji se Biće odnosi prema Sebi Samom.
U ovoj knjizi, pojmovi kreacije, manifestacije i emanacije koriste se gotovo isključivo — ako ne isključivo — onda kada se direktno referišu na tradicionalnu terminologiju.
***
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento