Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Osećaš li se nedovoljno… ili možda previše pun sebe?
Ne možeš se istinski ceniti ako ne poznaješ sebe.
A upoznati sebe nije uvek prijatno — ali jeste oslobađajuće.
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Identitet i Samopouzdanje
Koliko puta si osetio onaj nevidljivi teret
koji te pritiska kad god se osećaš pogrešno?
Onaj osećaj krivice što ti šapuće
da nikada nisi dovoljno dobar?
Kao da te drži zarobljenog, sprečavajući te da vidiš svoju pravu vrednost. Krivica upravo to i jeste: skreće te od sebe, udaljava od sopstvenog samopouzdanja. A bez prave procene sebe, nemoguće je živeti ispunjeno. Što više podižeš svest i samopouzdanje – to osećaj krivice bleđa. Upoznavanje same/samoga sebe temelj je oslobođenja od tih nevidljivih lanaca.
Ali samopouzdanje nije pričanje laži o sebi niti pokušaj da se prikažemo boljima nego što jesmo. Možda utešno, ali je samo maska. Lepo pričati o sebi poput sipanja peska u zamak: pred prvim talasom se sve ruši. Pravo samopouzdanje rađa se iz istine, iz sposobnosti da pogledaš u sebe i proceniš ko si realno. Ne možeš se tačno vrednovati ako se ne poznaješ. Ne znači da si nesposoban ako se tako osećaš, kao što osećaj sposobnosti ne znači i stvarnu veštinu.
Zamisli svoje samopouzdanje kao ogledalo. Ako je mutno ili deformisano, slika što je vidiš biće izobličena. Očistiti ogledalo — to jest, bolje upoznati sebe — omogućava ti da se vidiš takvog/takvu kakav/kakva zaista jesi, bez izobličenja.
Samopouzdanje znači gledati se u ogledalo bez straha, prepoznajući i svoje snage i slabosti. Samo prihvatanjem oba možeš izgraditi stabilnu i poštenu procenu sebe.
Seti se osobe koja, uprkos talentu, sebe neprestano podcenjuje – plaši se neuspeha, ne daj bože da nije dovoljna. A zamisli nekog ko, uprkos istinskim sposobnostima, uvek oseća da je premali da bi bio dorastao izazovima. Oboje gledaju u izobličeno ogledalo. Niko ne vidi svoju pravu vrednost.
Sagledaj svoje samopouzdanje kao vagu: previše težine na jednoj strani baca je u neravnotežu. Jedino dobrim poznavanjem sebe možeš izbalansirati tanjire i naći ravnotežu. Ta ravnoteža je ključ autentičnog i ispunjenog života.
Graditi samopouzdanje ne znači zamišljati da si neko bolji, već otkriti ko si zaista. Nije fikcija, već iskrena i istinita konstatacija. Prepoznati svoje mane nije biti neuspešan, već prigrliti ljudskost. Prihvatiti nesavršenosti prvi je korak ka napretku. Pravilno se definisati znači prepoznati svoje granice, bez da te one slome.
Jesi li ikada upoznao nekog ko, iako nema velike sposobnosti, ponaša se kao autoritet za sve? Ili nekog ko, i pored stvarne stručnosti, sebe uvek vidi kao manje vrednog?
Samopouzdanje nije zamišljanje da vrediš više nego što jesi. Ne možemo biti drukčiji od onoga što jesmo u ovom trenutku. Možemo se precenjivati ili potcenjivati, ali pravo samopouzdanje vodi ka ravnoteži. Samopouzdanje je pitanje prave procene sebe.
Zamisli svoje samopouzdanje kao drvo. Koreni su duboki i čvrsto u zemlji. I kad oluje pomere grane, drvo ostaje stabilno zahvaljujući snažnim korenima. Tvoje samopouzdanje, ukorenjeno u istini, neće se lako poljuljati ni pred tuđim sudovima ni očekivanjima.
Kad govorimo o samopouzdanju uobičajeno, često ga mešamo sa spoljnim očekivanjima. Pravo samopouzdanje proizlazi iz dubokog poznavanja sebe — nezavisno od drugih. Ono je svetionik koji ostaje stabilan čak i pred najžešćom olujom.
Otvoren-a sam celovitoj spoznaji sebe.
Otvoren-a sam ostvarenju pravog samopouzdanja.
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento