Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Zakon živog sistema – Iza dehumanizujućih sistema: hitnost svesnosti
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
Čovečanstvo koje teži sopstvenom ostvarenju ne može da ignoriše kvalitet sistema koji ga predstavljaju — a koji njime neretko manipulišu.
Zakon Dharme omogućava ostvarenje Večitog oscilatora — on je sam Zakon Večitog oscilatora, koji ne podrazumeva gubitak energije. Uništavajuće emocije i konflikti — izrazi nesvesnosti — predstavljaju rasipanje energije. Primena Zakona zahteva svesnost.
Dinamika Večitog oscilatora može postojati samo kada se harmonija razmene stvara iznutra, nezavisno od spoljašnjih uticaja na sistem. To podrazumeva duboku svesnost i vodi nas ka autentičnom značenju koncepta unutrašnjeg rada.
Ljudski sistemi moraju biti humanizujući — zasnovani na ljudima i orijentisani ka njihovom dobru.
U suprotnom, to su samo prividno ljudski sistemi: ne zadovoljavaju prave potrebe čoveka, i nužno su dehumanizujući. Smeće ne miriše na sveže ruže.
Spektar ljudskosti je vrlo širok — a postoje i snažni trendovi ka pod-ljudskom, prerušeni čak i u nad-ljudsko ili trans-humano.
Sistem ili institucija ne sme biti važnija od ljudi. To znači, na primer, da operativnost sistema ne bi trebalo da bude usmerena na sopstveno održavanje — niti na održavanje onih koji ga vode — već na služenje stvarnim potrebama čoveka.
Jedan jednostavan, ali indikativan primer je birokratija: ona nije istinska potreba, već proslava principa mehaničnosti — suprotnosti svesnosti.
Čak i ako suprotstavljene sile postoje, one nisu zaista suprotne: centrifugalna i centripetalna sila potiču iz iste Mulaprakriti i pripadaju istom Prostor‑u. One su njegove potrebe.
Pravedan sistem ne može postojati bez istine: pravda i istina su nerazdvojne.
Razmotrimo činjenicu da je nauka glavnog toka često smatrana nosiocem istine, ali je sistematski napustila princip istine kao osnovu.
Ona je, ipak, jednom već spremna za iskupljenje.
Danas nema institucije koja ne koristi nauku — odnosno koja nije tehnološka. Ali koju vrstu istine može pružiti nauka koja ne postavlja istinu kao prioritet?
Posebno ako joj nedostaje razumevanje stvarnih potreba — ograničenje koje proističe iz nemogućnosti nauke da obuhvati Integralu, pa samim tim i čoveka takvog kakav jeste, a ne samo kakav se čini.
Posmatrati Prostor kao nešto odvojeno od Subjekta — što je upravo Čovek — ne može biti solidna osnova za potragu za Jedinstvom. Čovek nije pitanje redukcije. Posmatrati ga na drugačiji način neminovno ga umanjuje — u važnosti za sebe, za zajednicu i za ceo Prostor.
Zdrav sistem odražava koherentnog lidera, ili ispravlja lidera nesaglašenog s istinom i stvarnim potrebama čoveka.
Bolestan sistem ne. On može opstati čak i pod vođom svesnom u slučaju da je strukturiran da resistira ravnoteži, jer je nahranjen falsitetom — kao neravnotežom, nebrigom za prave ljudske potrebe.
Ne treba da čudi, onda, što kada organizacija oboli, glavni uzrok jeste nesvesno vođstvo: bez vizije, integriteta ili istinske službe. Nije slučajno da poslovica “riba smrdi od glave” izražava strukturalnu dinamiku: propadanje počinje odozgo, ali se širi celim telom. Pravednik koji preuzme vođstvo u korumpiranom sistemu prirodno teži ispravljanju. Međutim, ako je sistem dizajniran da očuva svoj sopstveni nered, on će se tome suprotstaviti: ispravljanje je propast onoga što je propalo. Dobro, u tom smislu, deluje kao redukcija moći zla — ne reaktivnom opozicijom, već deaktivacijom uslova njegovog postojanja. To je uravnoteženje polja.
Zdrav vođa ne nameće: on transformiše i kroz to leči. Upravo zbog toga, teško će biti prihvaćen u strukturama koje žive od sopstvene deformacije. Zlo nije autonomna sila: ono je samo nekonzistentno stanje koje, kada ostane bez hrane, nestaje. Preciznije rečeno: vibracije koje su ga činile vraćaju se u orbitu dobra.
Drugo izraženo: zdrav vođa teži da izleči ustanovu smatrajući je bolesnom. Ali ostaje pitanje da li će interesi moći onih koji su deo sistema to dozvoliti.
Obratite pažnju: “sposobnost” za činjenje zla je zapravo nesposobnost. Zlo se trpi, dobro se predlaže.
Biti pod uticajem dehumanizujućih sila znači biti nemoćan da se iskaže ljudskost. Uznad nama slabosti — uključujući nespravno razmišljanje — ne možemo manifestovati vrline.
Nesvesnost je osnovni porok. Korumpirano upravljanje je samo prividno upravljanje. Vrline zavise od svesnosti, koja je suprotna nesvesnosti i mehaničnosti.
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento