Umano – il blog di Andrea Pangos

Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.

Da li smo talas ili okean? Ili nijedno — ili oboje? Zablude iza rečenica „Ti jesi Okean“ i „Ja sam Sve“

Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.

Kada se koristi klasičan primer bivanja okeanom (shvaćenim kao Totalitet), a ne talasom, treba uzeti u obzir da i vazduh — a ako hoćemo, i kopno, nebo, sam prostor… — čini deo Totaliteta, ne samo okean.
Takođe treba imati na umu da svaki talas ostavlja informaciju, odnosno trag.
Treba dodati i to da, ali samo u izvesnom smislu, okean bez talasa postoji tek nakon Velikog Pralaye. Tek tada nema imanentnih talasa; tek tada ostajemo jedino kao Sebstvo, bez Maye. Ipak, čak ni tada nismo “ne-talasi” — ili, ako hoćemo: nismo bez diferencijacije, jer upravo to se želi istaći kada se naglašava važnost bivanja okeanom umesto talasom.
Diferencijacija postoji večito: imanentno je diferencirano jer je to i transcendentno. Antitetično je tvrditi s jedne strane da je imanentno, tj. Maya, odraz transcendentnog, a s druge da je Transcendentno bez diferencijacije, znajući dobro da je imanentno diferencirano: u suprotnom ne bi bilo ni potrebe naglašavati da ne treba biti više talas.
Diferencijacija je atribut kako Transcendentnog tako i Imanentnog; jer imanentno je, u stvari, ostvarenje dela potencijala Transcendentnog.

Napomena: Da li je to zaista odraz, ili je ostvarenje potencijala? Celokupno imanentno (Maya) jeste ostvarenje potencijala Transcendentnog (Nirguna).
Zato Imanentno ne može biti odraz Transcendentnog, jer bi za to prethodno (u smislu pre sekvencijalnosti) morao postojati neko “ogledalo” u kome bi se imanentno odrazilo — ali toga nema, jer “pre” je postojalo samo Transcendentno.

Takođe je antitetično tvrditi s jedne strane da je sve vibracija, a s druge da se treba prestati biti talas.
Svaki talas je oscilacija, a mi smo izvorno takođe skup oscilacija organizovanih tako da budemo i Svest.
I onda: da li je tačno da je sve vibracija? Naravno — sa suštinskog stanovišta, Totalitet je skup Mulaprakritija, koje su osnovna, zapravo jedina oscilacija.
Ali Totalitet je, već izvorno, i Svest i Blaženstvo — stoga nije ispravno reći da je sve vibracija, osim ako se to ne shvati kao baza istovremeno obeležena Svesti i Blaženstvom: Sat – Cit – Ananda.
I nije dopušteno tvrditi da Svest i Blaženstvo ne postoje, ili da nisu deo Totaliteta.

U našem primeru talasa, svaki talas je oscilacija formirana od oscilacija Mulaprakritija, koje su u osnovi bazne oscilacije Okeana — koji, dakle, nikada nije bez talasa.
Međutim, moramo razlikovati talase (oscilacije) koje su uočljive na površini (Maya) od onih koje to nisu.
Bez tog razlikovanja upadamo u zamku da definišemo Transcendentno (Nirguna) kao nepromenljivo, ali ne smemo pomešati nerazpoznatu diferencijaciju, neopažene dinamike, sa nediferenciranošću, tj. sa nepromenljivošću — jer ova poslednja nužno implicira nediferenciranost.
Nepromenljivost i nediferenciranost nisu realni; to su samo pogrešno interpretirani koncepti o realnosti.

U izvesnom smislu, ako baš hoćemo, nediferenciranost postoji samo u smislu — na primer — da su sve Mulaprakritije međusobno jednake, ili da je Blaženstvo uvek Blaženstvo, što je očigledno: ono ne može biti ništa drugo osim sebe, različito od sebe.
Nediferenciranost implicira jednakost, ali samo ako Mulaprakritije zamišljamo kao uporedive. Međutim, upravo zato što su iste među sobom, više ne čine uporedivu mnoštvenost: one su jedinstveni standard.
A jedinstveni standard ne može biti “jednak sebi” — to bi bila konceptualna besmislica — već jednostavno jeste sebe.

U tom smislu, čak ni jednakost ne postoji: bivanje sobom prethodi i prevazilazi svaki koncept jednakosti, jer takav koncept može, u najboljem slučaju, samo proisteći iz toga — nikako ga ne može osnovati.
A = A je identitet, ne jednakost.
Jednakost bi zahtevala drugi pojam: ali B nikada ne može biti A.

Dosad smo koristili primer Mulaprakritija da razmotrimo mnoštvenost i problem jednakosti.
Ali isti čvor možemo posmatrati sa druge strane — uzimajući Blaženstvo (Ananda) kao parametar.
U tom slučaju, poređenje više nije moguće: Blaženstvo ne može biti upoređeno, niti izjednačeno, jer ne postoji drugi pojam.
Ono je to što jeste — večno Sebe, bez promene.
Razlika u odnosu na Mulaprakritije jeste u tome što su one mnogostruke, dok je Blaženstvo jedno — ali samo prividno, jer kriterijum identiteta ostaje isti: i Mulaprakriti su, u konačnoj analizi, jedno.

U tom svetlu, zanimljivo je posmatrati Blaženstvo kao celokupnost Mulaprakritija organizovanih u transcendentnom režimu, tj. kao Nirguna.

Poređenje talasa i okeana može biti korisno, ali se moraju razumeti i njegova ograničenja.
Jednom kada ih prepoznamo, upravo ta ograničenja postaju tema dublje refleksije.
To nam omogućava da uvidimo kako se često koriste izrazi koji deluju duboko, ali bez istinskog razumevanja — iako je namera dobra, bez autentičnog razumevanja lako se prenosi zbunjenost, a ne jasnoća.

Vrlo slična situacija važi i za tvrdnju da kap jednaka okeanu, dok je u stvarnosti okean sastavljen od kapi.
Mulaprakriti nije ceo Prostor: Prostor je sastavljen od Mulaprakritija.
U tom smislu, mi smo zbir kapi — i to je sasvim drugačije od toga da budemo sve kapi.

Holografska struktura, autosličnost i invarijantnost skale Prostora ne impliciraju da jedinica jeste zbir svih jedinica.
Ako bi kap zaista bila okean, tada ne bi ni bilo kapi — već samo nediferencirani okean.
A ni Nirguna nije nediferencirana.

Pored toga, tvrditi da je “kap suština okeana” skriva dublju istinu.
U ovom slučaju, okean je jasno shvaćen kao Totalitet, ali kap-Mulaprakriti nije njegova suština: ona je njegova bazna jedinica.
Suština Totaliteta je Nirguna — to jest, izvorna kompresivna organizacija Mulaprakritija.
U tom smislu, mogli bismo reći da je to okean potpuno zaleđen — ali to ne znači da nema diferencijacije.
Led je ista voda, ali drugačije strukturisana: ista supstanca (H₂O), ali razlika je u rasporedu.

Pored ontološke razlike između dela i celine, postoji još jedna zabuna: sam pojam “suštine”.
Tvrditi da je kap suština okeana može se razumeti kao izraz neholističkog, dualističkog učenja, koje pokušava da iz fragmenta izvede celinu.
Ali kap nije okean u minijaturi, jer okean je takođe odnos među kapima — tj. među Mulaprakritijama.
Okean je takođe zakon, a zakoni koji iz njega proizlaze generišu se iz celokupnosti kapi, a ne iz jedne.
Ako uzmemo okean kao princip, tada se ti zakoni moraju razumeti kao ontološki aksiomi.
Ideja da je pojedinačna Mulaprakriti odraz Totaliteta treba se shvatiti samo u smislu da je ona hologram: govorimo o slici, a ne o odnosu između slika.

Tu je i još jedna često zanemarena dvosmislenost, vezana za izreku: “budi okean, ne talas”.
I ova, ako se pogrešno razume, može izobličiti prepoznavanje Sebstva.
Iako delimično ukazuje na nešto istinito, izreka sadrži zablude.
Talas se u ovom kontekstu može shvatiti kao grupa oscilacija.
Ali ako mislimo da je okean “po sebi” bez oscilacija, upadamo u zabludu: Saguna je oscilacija — ali i Nirguna je oscilacija.
Čak i Sahaja Samādhi uključuje Saguna Brahman; nema mnogo smisla reći “nemoj biti Saguna”.
Čak i Nirvāṇa — tj. Kaivalya — uključuje oscilacije, talase: samo su one organizovane u kompresivnom, simultanom režimu.
To može stvoriti utisak da oscilacija nema — i to je jedan od razloga zbog kojih se pogrešno smatra da je Nirguna nepromenljiva.

Na kraju, pozabavimo se još jednom čestom tvrdnjom u duhovnim krugovima: “Ti si okean”.
Koliko god zvučalo uzvišeno, to je izraz koji može omesti raspoznavanje.
Podrazumevajući pod “okeanom” Totalitet — a to se i želi reći — izjava “Ti si okean” znači: Ti si sve što postoji.
Ali ako bismo zaista bili sve što postoji, ne bismo mogli reći “Ti si sve”: u najboljem slučaju mogli bismo reći “Ja sam sve” — jer ako zaista jesmo sve, ne postoji niko van nas ko bi to mogao reći.
Ako postoji subjekt koji izriče, on ne može biti celina: celina nema spoljašnjost iz koje bi bila posmatrana.

“Ti si okean” znači, u suštini: Ti si jedino Postojanje.
Međutim, mi učestvujemo u Totalitetu, ali nismo apsolutni Totalitet kao Sebstvo.
Ova razlika je ključna kako bismo izbegli neprikladnu identifikaciju, koja meša učešće sa ontološkim identitetom.
Možda je preciznije reći: mi smo od okeana, ali nismo okean — što se povezuje i sa idejom da smo “stvoreni po slici i prilici Boga”.
Kao što smo već videli, ne smemo brkati Transcendentno sa nediferenciranim.
Takođe, ne smemo koristiti osobine Totaliteta — kao što su holografska struktura, invarijantnost skale ili autosličnost — da bismo sebe obmanuli i poverovali da jesmo Sve.
U klasičnom primeru: Okean.

Sve ovo ne znači poricanje transformativne i intuitivne snage pojmova kao što su kap, talas i okean.
Cilj je pozvati na razmišljanje: koliko te slike zaista odražavaju Istinu —
jer samoistraživanje je pitanje istine,
a istina je sastavljena od dubine da bi se pojavila Visina, večito oscilujuća bez ijedne doline.

Facebook stranica autora

Instagram