Umano – il blog di Andrea Pangos

Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.

Čovek je mera svih stvari: samo-posmatranje samog Bića.

Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).

Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.

Pravi Čovek: Mera i Merilac

Čovek-Brahman nije spoljašnji posmatrač: on je sam Brahman. On ne posmatra Substrat: on to jeste.

U samom Jezgru Brahmana, tj. „u“ Nirgunu, posmatranje je delo, a ne čin, Bića: samo-posmatranje – samo-Svest, jednostavno Svest – Trenutnost Sopstva.

To je ono što čini Čoveka jedinim „instrumentom“ sposobnim za ontološko znanje. „Potom“, pojavom sekvencijalnosti, koja ipak proizilazi iz Simultanosti, Svest može biti parametar merenja pojavljivanja Nirguna u formatu Maje. Transcendentni Čovek meri kretanje koje se pojavilo u Njemu, iz Njega.

I ne zavaravajmo se da Biće nema Meru: ono je sama Mera — inače, kako bi moglo meriti? Ono je Merilac upravo zato što je Mera.

A kretanje nije čak ni kretanje: radi se o istim oscilacijama Mulaprakriti koje, kao što smo videli, predstavljaju mesto koje se ne može pomeriti. Ono što se menja u odnosu na Nirgunu jeste to što više nisu obuhvaćene Simultanošću; tako postaju deo sekvencijalnosti, i to može davati utisak kretanja, dok se zapravo radi o organizacionoj promeni iz modaliteta Simultanosti(Nirguna) u modalitet Sekvencijalnosti (Maja). Ovo se pojavljuje, upravo, kao kretanje: vreme kao diferencijacija Prostora, gde je Simultanost ujedno i identitet između Prostora i „Vremena“, tako definisanog na osnovu onoga što će biti: tj. Atemporalno.

Razumevanje Realnog ne znači juriti privid, već ga postojano konstatovati, tj. bez uznemirenja: da bismo zaista merili, moramo smiriti um, optimizovati mentalne vrtloge tako da samo-konstataciji (samo-otkrivanju) može slediti funkcionalan um, tj. ispravno konceptualizujući, jer je to operativnost ne-dualnog, a ne više disfunkcija dualnog.

Um je deo Maje; koherentan um je, dakle, deo sekvencijalnosti, koja je po sebi dualnost — ali samo ako Nirgunu smatramo jedinom ne-dualnošću. Moramo uvek imati na umu da postoji ne-dualnost shvaćena strogo kao Simultanost Nirguna, ali da i Maja bez distorzija može biti shvaćena kao ne-dualnost u širem smislu, jer je funkcionalna za Prostor kao večiti oscilator.

Pored uske definicije, tj. Nirgune kao jedinog ne-dualnog stanja, možemo dakle — i da ne bismo podlegli impulsu nepravilnog potcenjivanja Maje — posmatrati celinu iz perspektive večitog oscilatora.

U ovom viđenju, ne-dualno je sve što ne ometa večiti oscilator.

Iz te perspektive, koherentan um je dakle ne-dualan, dok je nekoherentan um dualan.

Ovakav način sagledavanja stvari može pomoći i da se izbegnu mentalni sukobi — sukobi uma sa samim sobom — podstaknuti pogrešnim idejama uma o samom sebi, koje čine nefunkcionalnom jednu fundamentalnu funkciju. Konfliktan um je um koji ne ostvaruje svoju ulogu: da prevodi zakone Bića i njegovog pojavljivanja na jezik misli, bez njihovog iskrivljavanja.

Facebook stranica autora

Instagram