Umano – il blog di Andrea Pangos

Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.

Tražiš li ti Sreću, ili Sreća traži tebe? Kad nam Istina progovori, nešto se slomi.Ili se otkrije.

Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).

Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.

“Zadovoljavamo se iluzijama,” razmišljao je, podižući tanku grančicu i počevši da crta krugove po prašini pored sebe. “Mešamo privremena primirja od bola sa onim što nazivamo Srećom. Krećemo se unutar zatvora privida.”
Vrh grančice grebao je tlo, iscrtavajući zbrkane znakove, ogledalo njegovih misli. Zatim, odlučnim pokretom, baci grančicu i posmatrao je kako se kotrlja niz padinu. Na trenutak, njeno udaljavanje podsetilo ga je na list koji je Mudrac pustio da ode. Ali u tom pokretu nije pronašao istu jasnoću — samo prazninu koja ga je terala da se ponovo pita.
“Ali kako se taj ciklus prekida? Kako se izlazi iz njega?” upita naglas. Vetar je uhvatio njegove reči i odneo ih daleko, ka nepoznatom.
Onda, kao munja, preplavilo ga je drugo sećanje. Nije to bila obična misao, već čitava scena koja se ponovo oživljavala, živa i pulsirajuća, kao da se vreme samo savilo u sebe. Ponovo je video dan kada je jurio za Mudracem kroz uske i krivudave uličice. Svaki detalj postajao je jasan: užurbani zvuk njegovih koraka, ritam isprekidanog daha i fluidno kretanje starca, koji je više klizio nego hodao. “Zašto toliko žuriš?” pitao ga je Mudrac, iznenada se zaustavivši, sa smirenošću koja je prkosila svakoj žurbi. “Život je ovde, Andrea.
Odgovori koje tražiš već su u tebi.”
Taj trenutak, tako jednostavan a ipak pun značenja, urezao se u um Viteza kao pečat. Setio se svakog pokreta Mudraca: načina na koji je, razoružavajuće smireno, podigao komadić magenta krede — koji se pojavio kao čarolijom — i prišao indigo zidu koji se uzdizao pred njima. Pokretom koji je bio skoro ples, Mudrac je iscrtao jednu jedinu tačku na tamnoj površini.
“Šta vidiš?” upitao je Mudrac, sa svetlom zagonetke u očima koje je kao da je u sebi nosilo čitav svemir. Andrea, još uvek neodlučan, odgovorio je: “Tačku. Jednu običnu tačku.”
“Tako je vidiš sada,” odgovorio je Mudrac sa tajanstvenim osmehom. “Ali jednog dana, kada ti se pogled proširi, gledaćeš kosmos — i videćeš onu prvobitnu tačku.”
To sećanje, živo i pulsirajuće, činilo se kao da se prepliće sa sadašnjim trenutkom, poput odjeka koji se vraća iz dubine viteške duše. Zrak sunca koji se probijao kroz oblake vratio ga je u stvarnost, spuštajući se na njega iznenadnom, obuhvatajućom toplinom.
Prepustio se tom toplom zračenju, dopuštajući da ga odvede ka dubljem mestu u njemu samom. Sećanje na Mudraca stapalo se sa sadašnjim trenutkom, kao da se prošlo učenje sada otkrivalo novom jasnoćom. Osećao je kako tišina oko njega postaje (kad bi tišina mogla da postane…) gusta, skoro opipljiva, dok spoljašnji svet polako bledi. Kada je tišina postala potpuna, zid ispred njega počeo je da se menja u njegovoj unutrašnjoj viziji. Više to nije bilo samo sećanje na prošli trenutak: scena se preoblikovala, postajala je živo i pulsirajuće iskustvo, kao da je granica između onoga što je bilo i onoga što jeste — nestala.
Indigo površina oživljavala je, pulsirajući živom i ritmičnom svetlošću, poput kosmičkog daha koji daje život. Polako, na njoj se pojavila samo jedna rečenica, ispisana živim magenta tonom koji je pulsirao u ritmu samog života:

Tražiš li ti Sreću, ili Sreća traži tebe?

Naš tragalac ostade nepomičan, dok je pitanje odzvanjalo ne samo na zidu, već i u njemu, kao drevni odjek koji je napokon izronio.
“Tražiš li ti Sreću, ili Sreća traži tebe?”
Reči su sijale pred njegovim očima i u njegovom srcu, pulsirajući sopstvenim životom. To nije bilo pitanje koje treba rešiti, već poziv da se pogleda dublje, da se zaroni u dubinu koja je samo čekala da bude istražena.
Shvatio je da njegov um osciluje između dva pola. Istina je da je dugo tragao za Srećom, ali bilo je i trenutaka kada je osećao da ta potraga prolazi kroz njega, kao da ga Sreća sama poziva da je prepozna. Ne kao daleku ideju, već kao nešto intimno, duboko njegovo. I na kraju — prepoznao ju je: Sreću, u njenoj Večnosti.

Facebook stranica autora

Instagram