Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.
Mudrost koja osvetljava i holografski um: istina koja ne raspravlja – izvan dijalektike, u sebi samome
Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).
Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.
***
Istina koja ne raspravlja
Dijalektika može biti ogromna prepreka za upoznavanje Istine. Dijalektika je, u suštini, rasprava o Istini. Istina je Govor kojem dijalektika ne može prići.
Prevazilaženje ograničavajućih pojmova koje smo usvojili — posebno (ali ne samo) onih duhovne prirode — bilo je jedno od najvećih prepreka tokom istraživanja koje je dovelo do nastanka ove knjige. Nadilaženje ideja koje su nam nekada bile od velike pomoći da pređemo sa manjeg na veće razumevanje, ali koje su u nekom trenutku postale ograničenja za još dublje shvatanje. Neke od tih ideja mogu se svrstati u kategoriju suptilno zavaravajućih smernica.
Zameniti tačku iza naših uverenja sa znakom pitanja dobar je način da proširimo horizonte saznanja — možda čak i otkrijemo da su naše navodne konačne istine bile samo odrazi naše zatvorenosti. Dovoditi sopstvene ideje u pitanje takođe je dobar način da se izbegnu rasprave s drugima: onaj ko istinski zna – ne raspravlja, već, ako je potrebno, objašnjava.
Raspravljanje je odličan način da se rasipa energija i da se spreči izranjanje viših egzistencijalnih stanja. Često raspravljamo zato što želimo da budemo u pravu. Međutim, istina i neistina postoje nezavisno od reakcija drugih. Ako smo u pravu – u pravu smo, ako grešimo – grešimo. Drugi mogu potvrditi ili osporiti našu ispravnost, ali samo ako su zaista sposobni da to učine. Dati za pravo onome ko greši znači obmanuti ga, a osporiti istinu onome ko je iznosi – znači lagati.
Razum je na strani onoga ko bolje rezonuje. Ne zato što bolje zvuči, već zato što su njegovi zaključci istinitiji. Uspešna manipulacija ne znači da neko ima pravo – čak i ako se čini da činjenice to potvrđuju – jer su dobijene manipulacijom.
Odricanje od potrebe da budemo u pravu – kako se to ponekad kaže – znači zapravo želeti biti nerazuman. Dobro je odreći se potrebe da drugi priznaju našu ispravnost, ali moramo težiti tome da budemo sve razumniji. Biti u pravu jednostavno znači izražavati istinu, koja postoji nezavisno od toga kako drugi tumače naše reči.
Rasudjivanje je mnogo ređa umetnost nego što se obično misli – jer se uopšte ne razmišlja dovoljno duboko, svesno i kompleksno da bi se mogla stvoriti prava sinteza. Iz perspektive humanizacije, povećanje kvaliteta razmišljanja zahteva povećanje nivoa svesnosti – ne samo prikupljanje i kombinovanje pojmova.
Kvalitetnim putem humanizacije možemo razumeti mnoge stvari koje smo ranije samo pojmovno shvatali, ali ih zapravo nismo razumeli – jer pojmovi nisu bili oplemenjeni potrebnim stepenom svesnosti za njihovu integraciju i pravo razumevanje, i to zahvaljujući i kvalitativnom osećanju.
Otvaram se za ostvarenje
sposobnosti da svesno sumnjam.
Otvaram se za direktno prevazilaženje
zamki dijalektike.
Otvaram se da
prepoznam Sebe kao Istinu.
Holografski um
Kao deo holografskog Prostora, i um je nužno holografski vibracioni sistem. Shodno tome, može da reprodukuje i razume svaki fenomen dovođenjem sebe u koherentno i sinhronizovano stanje.
Otvaram se za prepoznavanje
holografske strukture uma.
Otvaram se za prepoznavanje
holografske strukture Prostora.
Um može ostvarivati fenomene na sopstvenoj skali, razumevajući ih kako pojmovno (u skladu sa svojim kognitivnim sposobnostima), tako i kroz direktno iskustvo; ne mislimo samo na um u njegovom uobičajenom smislu.
Fundamentalna iskustva sinhronizovanog uma ostaju zabeležena sa snagom i jasnoćom. To je direktno znanje (u smislu nepojmovno), koje može biti pretočeno u pojmove zasnovane na našem iskustvu, a ne u ideje i objašnjenja drugih. I upravo je to jedna od ključnih razlika između poučavanja i obrazovanja.
Osvetljavajuća pitanja
Pod pretpostavkom, sasvim hipotetički, da postoji lažno znanje: pravo znanje je ono koje izaziva unutrašnju transformaciju — integriše, uzdiže i usmerava.
Osvetljavajuća pitanja su način da se um koristi na osvetljujući način. Postavljati sebi osvetljavajuća pitanja je prirodno: mi smo takođe svetlost u potrazi za Svetlošću. Ova pitanja pomažu Razumu (Binah) da bude osvetljen od strane Mudrosti (Chokmah).
Otvaram se ostvarenju i
sinhronizaciji obe hemisfere mozga.
Otvaram se ostvarenju
ujedinjenog znanja.
Otvaram se ostvarenju čvora
sinhronizacije trećeg reda.
Osvetljavajuća pitanja takođe služe da simbolima koje nam život nudi damo bolje i dublje značenje. Postavljanje pravih pitanja je i vežba u učenju tumačenja bez projekcije.
Ako ne želimo da budemo samo „simboličan“ život, moramo sve više značiti sebi. Simboli su samo forme za one koji ne znaju da ih tumače, koji im ne znaju dati značenje. Da bismo životu dali istinsko značenje, moramo ga hraniti dubokim smislovima, ne praznim simbolima bez kvalitativnog značenja.
Sva pitanja koja su postavljena na ispravan način (odnosno tako da podstiču dublje razumevanje) su osvetljavajuća. Postoje istine koje mnogo pomažu, iako obuhvataju uglavnom samo nivo fizičke materije, bez uzimanja u obzir viših dimenzija.
Otvaram se unutrašnjem ostvarenju strukture osvetljavajućih pitanja i odgovora.
Pojam osvetljavajućeg pitanja se, pre svega, odnosi na pitanja koja podstiču humanizaciju, dakle ona koja uključuju i nadčulno. Osvetljavajuća pitanja su takođe alati za spiritualizaciju uma, kako bi on sazreo kao instrument u službi Višeg.
Osvetljavajuća pitanja su pojmovi koji omogućavaju prevazilaženje granica koje predstavljaju čak i postojeći koncepti.
Osvetljavajuća pitanja su načini korišćenja principa Znanja da bi se razvila druga dva osnovna principa čoveka: Osećanje i Volja. Dobro postavljena osvetljavajuća pitanja pomažu nam da bolje osećamo — što znači i na sve višim egzistencijalnim nivoima, što takođe omogućava kontinuitet svesti na tim nivoima.
Osvetljavajuća pitanja su takođe alat za oslobađanje od suvišnog znanja. Nedovoljno osvetljen um može biti vrlo vešt u prikrivanju svog neznanja, dajući mu sve primamljivije oblike. Ne bismo trebali sebi postavljati suvišna pitanja (u stvari ih trpimo), jer ona povećavaju količinu informacija bez doprinosa humanizaciji. Nedovoljno svesna upotreba uma vodi tome da postaje sve više podložan sopstvenom konceptualizovanju. Da bismo dobili kvalitetne odgovore, moramo postavljati i odgovarati sebi na humanizujući način.
Kvantitativni porast kvalitetnog znanja je i više nego dobrodošao. Kvalitativni porast znanja znači i porast njegove složenosti, što zahteva povezivanje pojmova sa unutrašnjim dispozicijama — kako bi se stvorila sinteza. Možemo usvojiti mnoštvo pojmova, a da time zapravo ne povećamo konceptualnu složenost, koja zahteva integraciju. Složenost je nešto sasvim drugo od komplikovanosti.
Otvaram se ostvarenju
sposobnosti da sebi postavljam osvetljavajuća pitanja.
Otvaram se ostvarenju
sposobnosti da sebi odgovaram na osvetljavajući način.
Molim Istinu za beskonačno
umnožavanje osvetljavajućih pitanja i odgovora.
Otvaram se potrebi i sposobnosti
da duboko razumem.
Umano - il blog di Andrea Pangos 
Lascia un commento