Umano – il blog di Andrea Pangos

Teme ovog bloga obrađuju se tokom Zoom radionica ili radionica uživo koje vodi Andrej Pangos. Ako želiš da učestvuješ ili organizuješ radionicu, možeš pronaći više informacija na stranici posvećenoj radionicama.

Apsolutna ljubav, Zvezdana ljubav, emotivna ljubav i prividna ljubav – koje su razlike?

Odlomak iz jedne od mojih knjiga (napisane su na italijanskom).

Napomena: Prevod je urađen uz pomoć alata i može sadržavati odstupanja od originalnog teksta.

Apsolutna ljubav, Zvezdana ljubav, emotivna ljubav i prividna ljubav

Kada se razmatra pojam „ljubav“, važno je postaviti ispravan parametar. Da bismo autentično razlikovali, potrebno je referisati se na njen najviši stepen, kako bi se niži nivoi mogli analizirati kroz odraz.

Apsolutna ljubav

Apsolutna ljubav, tj. iskustvenost na planu Transcendentnog Ain-a, predstavlja taj vrh: izvor koji prethodi svakoj drugoj formi ljubavi.
Apsolutna ljubav – ili, ako se više voli, transcendentna Blaženost – jeste merilo svake razlučivosti. Kao što čista voda služi kao referenca za procenu svake druge vode, tako nam Apsolutna ljubav omogućava da prepoznamo nečistoće nižih oblika.

Apsolutna ljubav je večito i pre-kosmičko stanje. To je iskustvenost Transcendentnog Ain-a. Ne proističe iz reakcije niti potrebe: to je iskustvena konstatacija Sopstva Bića, nezavisno od svakog Njegovog pojavljivanja Sebi u Sebi.
To nije nešto što se može ostvariti, jer u stvarnosti, kao Sopstvo Adam Kadmona, mi već jesmo Apsolutna ljubav. Ipak, polazeći iz imanentnog, možemo prepoznati Apsolutnu ljubav — i tada, u tim trenucima ili periodima, ostaje samo Transcendentno. Imanentno nam je u tom slučaju poslužilo kao lift koji nas dovodi do Praga Sebstva, čijim „nestankom“ Sebi Se Pojavljujemo kao Apsolutna ljubav.

Ljubav Višeg Trojstva

Iako se Keter obično tumači kao Volja, on je takođe i Ljubav: prvi aspekt Imanentne ljubavi, upravo jer je to iskustvenost najbliža Apsolutnoj ljubavi, koja se izražava upravo kao Volja.

Hokma se uglavnom razume kao Mudrost, ali je i Ljubav — neki je čak nazivaju Ljubavlju i Mudrošću.

Sa iskustvenog stanovišta, i Bina je Ljubav: treći aspekt Imanentne ljubavi.

---

Zvezdana ljubav

Zvezdana ljubav je Ljubav Centralne Triade. Tu se nalaze tri već pomenuta nivoa:

• Hesed – Puna duševna životnost: svesni smo sebe kao okeana neutrina.
• Gevura – Aktivna duševna sila: ovde svesno realizujemo sferične fotone, koristeći neutrine koje pruža Hesed.
• Tiferet – Duševna svetlost: voleti na ovom planu znači biti svestan sebe kao sferičnog fotona.

---

Emotivna ljubav

Emotivna ljubav je oblik koji se najčešće podrazumeva pod „voleti nekoga“. Karakteriše je želja za dobrom drugog bića i prisutnost empatije.
Zvezdana ljubav se, međutim, temelji više na volji za ljubav prema drugom: uključuje i čin individualizacije prema toj osobi.

S razvojem svesti, emotivna ljubav se sve više približava Zvezdanoj ljubavi, sve dok je ona ne prevlada. To se događa i zato što se razvija šira vizija drugog: ne više samo kao zemaljskog čoveka, već i kao bića zvezdane prirode i, još dalje, Transcendentnog.
Ova vizija podrazumeva svest o njegovim potrebama za individualizacijom.

Ljubav je dakle i impuls ka individualizaciji, što podrazumeva prevazilaženje egoizma: ono što hrani egoizam ne može se smatrati Ljubavlju.
Ljubav je lišena egoizma, koji možemo razumeti kao zadržavanje za „sebe“ potencijala koji bi trebalo da budu u službi Večnog Oscilatora — ili, drugačije rečeno, u službi Humanizacije.

U odnosu na sedam nivoa koje je predložio Rudolf Štajner, emotivna ljubav odgovara trećem nivou (Supstanca želje), gde dominira simpatija, i delimično četvrtom nivou (Ugodno i neugodno).
Iz toga se vidi koliko je važno razviti emotivnu ljubav da bi se stiglo do Zvezdane ljubavi.

Naime, ako se emotivna ljubav ne razvije — što uključuje i rad na traumama — postoji rizik da se pristupi višem nivou bez izlečenih temelja.
To može dovesti do ozbiljnih posledica: psihičkih uspona i padova, jakih emotivnih oscilacija.

Kada se pristupi višem nivou bez isceljenih unutrašnjih rana, porast energije može dodatno hraniti traume, delujući kao gorivo za njih, što može izazvati prave „eksplozije“ — unutrašnje i spoljašnje, odnosno traumatske dinamike znatno intenzivnije nego u uobičajenim uslovima, tj. bez takvog pristupa i energije na raspolaganju.

Razvijati emotivnu ljubav znači transformisati četiri niže duševne oblasti — uključujući i odbojnost, mržnju, antipatiju, pa čak i simpatiju — u Ljubav.
Pošto ništa ne može postati nešto drugo od sebe, u ovom slučaju pojam transformacije treba shvatiti kao reorganizaciju osnovnih sastojaka, tj. Šekina–Mulaprakriti, u modalitet Ljubavi.

Prividna ljubav

U ovom okviru razmišljanja, termin „ljubav“ se koristi neprikladno, primenjuje se na odnose kojima dominiraju ljubomora, kontrola, potreba i okrivljavanje.
Takva dinamika nije Ljubav — čak ni u najjednostavnijem smislu „voleti“ — već predstavlja oblik „želeti zlo“.
Iako se, u stvarnosti, ne radi o „želeću“ u aktivnom smislu: zlo se ne želi svesno, već se podleže destruktivnim unutrašnjim mehanizmima koji, ipak, mogu učiniti da izgleda kao da se zlo želi.
U praksi, čovekom upravljaju dinamike Drveta smrti: one disfunkcionalne unutrašnje sile koje, umesto da podstiču integraciju, vode ka razdvajanju, strahu i fragmentaciji.
To ne oslobađa odgovornosti za zlo naneto sebi i drugima: zapravo se radi o odgovornosti zato što nismo bili odgovorni — to jest, zato što nismo dali pravi, humanizujući odgovor na situacije.
Prividna ljubav je, dakle, i znak disfunkcije endokrinog sistema i desinhronizacije u odnosu na ritam Zvezdanog sveta.
Kada ljubav nije u skladu sa Zvezdanim svetom — to jest, kada nije nadahnuta višim silama — ona se svodi na skup haotičnih impulsa.
A to čak nije ni Ljubav: to je samo nešto što se tako naziva.

***

Facebook stranica autora

Instagram